Zoka — Žena koja torte pretvara u uspomene
Upoznajte Zoku — srce i dušu Zokinog Parčeta.
Zoka Božović
Ja sam Zoka, i već više od trideset godina pravim torte koje spajaju ljude i čuvaju uspomene.
Ovo je moja priča o tome kako je hobi postao poziv, a svaka torta – deo mog života.
Zokino parče koje se pamti
Torte i kolače pravim od malih nogu, uz moju majku.
Prvu „pravu“ tortu napravila sam svojoj deci za rođendan još davne 1988. godine — u obliku koji su tada najviše voleli. Od tada, svaka torta koju napravim nosi deo mene.
Torta koja je postala uspomena
Sećam se jedne devojčice koja je toliko volela svoju tortu da nije dozvolila da je iseku — zaledila ju je i čuvala u zamrzivaču kao uspomenu. To mi je tada reklo sve: torta može biti mnogo više od deserta, može biti emocija, poklon i sećanje.
Od hobija do poziva
Vremenom su prijatelji, pa prijatelji prijatelja, počeli da naručuju torte za svoje rođendane i proslave. Ono što je počelo kao hobi, postalo je moj životni poziv — i danas, kao i prvog dana, pravim torte s istom onom radošću i mirisom domaće kuhinje.
Bez prečica, sa puno ljubavi
Nikada ne štedim na sastojcima. Svaki recept prilagodim, dodam nešto svoje, uvek želim da unapredim ukus i da iznenadim onoga ko proba. Volim kada vidim osmeh kad se torta proba — taj trenutak mi je važniji od svega.
Svaka torta ima svoju priču
Za mene ne postoji “omiljena torta”. Svaka je posebna, jer svaka ima svoju priču i osobu kojoj je namenjena. Pravim ih s istom pažnjom, bilo da su za porodični sto, svadbu, poslovnu proslavu ili rođendan deteta.
Moj svet između korica i fila
Kad pravim tortu, zaboravim na sve drugo. Kažu da se tada potpuno promenim — umirim se, opustim i budem srećna. To je moj svet.
Danas imam radionicu o kojoj sam nekada maštala. Ponekad, dok pričam s unukom, zamišljamo restoran u kome ćemo jednog dana zajedno praviti i posluživati torte i kolače — “baba i unuk”, baš onako kako volimo.
Ljubav prema ukusu i ljudima
Verujem da ovaj posao mogu da rade samo ljudi koji imaju ljubav prema hrani, prema ukusu i prema onima za koje prave.
Za mene, svaka torta je malo umetničko delo, ali i mali poklon od srca.
Jer prava torta — ona domaća — nije samo slatka. Ona miriše na detinjstvo, okuplja ljude i ostaje u sećanju.